Nikad nikom nisam rek’o

Profesor Marko Stojanović imao je običaj da u svoja predavanja ubaci po neku zanimljivu priču iz sveta sporta. Jednom prilikom ispričao je nešto što nigde nisam video, čuo, niti pročitao.

Bio je na poslovnom ručku sa Nemanjom Vidićem. U nekom trenutku usledilo je pitanje na koji način se Mančester Junajted priprema za utakmicu.

Odgovor je glasio:

" Četvrtkom bismo porodično odlazili kući kod Sera Aleksa Fergusona. Naše supruge bi pravile roštilj, ostatak ekipe i ja smo pili pivo i ćaskali, pričali o stvarima koje nisu vezane za fudbal."

Svi znamo kakav je igrač bio Nemanja Vidič. Igrač svetske klase. Legenda i kapiten Mančester Junajteda i Crvene Zvezde. Simbol borbenosti. Mnogo puta je napuštao teren krvavog liga, razbijenog nosa. Usled svoje požrtvovanosti doživljavao je razne povrede. Upitan za stil svoje igre, odgovorio je:

" Kada vidim Ser Aleksa na zemlji kako se igra i valja sa mojim sinom, nemoguće je ne " poginuti " za terenu za tog čoveka."

" Ukoliko bi se desilo da nečije supruge nisu u dobrom odnosu, ta dva igrača nisu mogla da igraju zajedno, jer atmosfera u ekipi je iznad svega."

Stena i Ser su otišli, Djavoli su postavi andjeli.

Profesore, hvala Vam za priču.