Sa severa nek' zapeva svako - Gudurić Marko!

  

Nakon utakmice ćete reći da je ovo bila timska pobeda. Ekipa je odigrala prvu četvrtinu. Drugu i teću niko ništa nije igrao. Četvrta je priča za sebe. Od jednog trenutka pa do samog kraja meča, to je bila samo njegova čarolija, samo njegova pobeda.

Bio je lider i kapiten mlade reprezentacije na Evropskom prvenstvu koja je se okitila zlatom. Proglašen je za najkoristijeg igrača istog takmičenja. Najbolji, kao po navici.

Usled rekonstrukcije tima ukazala se šansa za ovog sjajnog momka u prvom timu Crvene Zvezde. Nije se kockao sa ukazanim poverenjem. Vredno je radio i strpljivo čekao svoju priliku.

Mnogi su ga smatrali za jednog od glavnih krivaca nakon utakmice u Strazburu. Pravio je greške, ali iz njih učio i upijao za ono što mu sleduje. Poginute glave, bez negodovanja i izgovorene reči, poneo je teret i čekao novu priliku za popravni.

Zakucavanjem protiv Reala prelomio je utakmicu, kao i trojkom protiv Himkija. Još jednom se pokazalo da niko ne oseća i doživljava crveno-beli klub kao njena deca.

Sinoć, u trenucima kada je obruč bio veličine teniske loptice i kada su svi bežali od odgovornosti, on je uzimao stvar u svoje ruke i vraćao svoju ekipu u život. Hirurški precizna levica slala je teledirigovane hice pravo u metu.

Ako je prihvatio krivicu, prihvatiće i to da je odveo Crvenu Zvezdu u top 16 fazu. Uradio je to u trenucima kada su navijači već tražili krivce u pojedincima i u treneru za poraz koji sledi,

Poseduje sve što je potrebno jednom savremenom beku. Predstoji mu još mnogo rada i truda kako bi dosegao maksimum za koji ima potencijal. Ovaj 20-ogodišnji momak je budućnost srpske i evropske košarke.

Može Gudura za dva, može i za tri. A može i kad niko ne može.